Lyrics:

(Tekst: Momcilo Bajagic)Vece ne mirise na rakove i skoljke,mesec je bleda fleka boje cimeta.Uzimas cipele za setanje kroz snove,ulica voli ritam tvojih koraka.Vetar se provlaci kroz nepoznate reci,asfalt se miluje sa tvojim stiklama,suvise mekan da bi mogao da spreci,ovo je vece puno tvojih tragova.Kad hodas,ne zastajkujes,i zemljune dodirujes,a menene primecujes,i uporno se trudisda me prodje pozuda.Jos drhtimod tvog pogleda,iz nekihstarih razloga,ne mogu da se sredim.