Lyrics:

Dok gori nebo nad Novim Sadom
------------------------------------------------------
Da se ne lažemo, nije to bio neki most...
Od onih podignutih da bi se u njih gledalo...
Ne... Pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo...
I pod njima prvi put poljubilo...
Ali... Ponekad ga je Ona prelazila svojim uobraženim kadetskim korakom...
A mesecina se kao deverika lovila u mrežu njene kose...
Po tome cu ga, eto, pamtiti...

Rat je kao pijan svat prošao poljem... Šenlucio celu noc...
Kaleci bes na ranom žitu i tek niklom bostanu...
Zašto? Ne pitaj se, jer... Tako je bolje... I Bog je pristao na to...
Ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostanu...

Za zlo sam teški laik... No, to je stara prica...
Znaš vec: Bila jednom dva brata... I to...
Kad sklopim taj mozaik... Ostane mi kamicak...
I... To smo izgleda mi?

Ma, hitni papuce u vis, žalosna Panonska Vilo...
Za tvoje dugme sedefno ja nocas kraljevstvo dajem...
I lupni daire o bok... Ramena pospi aprilom...
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem...
Zaigraj... Bosa i prkosna...
Dok iznad Novog Sada davo pali svoja kandila...

Žad na reci tamni cim se sumrak zgusne...
Dunav je pred zoru prek...
Plaše te aveti što maglom brode teškim skelama?
Ne, strah nije pravi ruž za tvoje usne...
Reši ga se ga jednom zauvek...
I veruj zvezdi koja zraku tvog života prelama...

Nije to prva neman što preti dahom vatre... Ne...
Ali ljubav je vitez...
Arhandel s macem, spreman da i tu alu satre...
Da... I samo ceka tvoj znak...