Kao talas... ------------------ Negde se pipnu naši mali svemiri Kada već pomislim da spavaš... Zašumi saten... Tama se uznemiri... I kao talas naiđeš...
U školjki tvoga pupka leto zimuje... Tu čuvaš mrve sunca za nas... Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje... Dok kao talas nadireš...
I ništa više nije važno... Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas... I niko više nije bitan... Svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas...
Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst... Niz tvoje sapi zvezda pala... Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst... Kao talas izmičeš...
Ostavljaš slane kapi bistre... I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš... Ostavljaš varljiv zalog pene... U srcu ove napukle stene koju razbijaš...