Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine...
Procvae zimske ru~ice... Po prvi put te godine...
Nai'e studen atarom... Kao regiment oklopni...
I biu samo mirna vlat, kad okopni...
Ja nemam nigdi nikoga... Al moja pria prosta je:
`togod ih manje zavolea, menje ti njih nedostaje...
I nisam kadar avindlati... za sobom skele paliti...
Da silom steknem nekog kom u faliti...
Obeo sam da te neu pominjati...
Bogarati i sudbinu proklinjati...
U varoa se preseliti... Orcati i veseliti...
Obeo sam srca teaka... Obeo sam... Al jebeaga...
Kad zadnji okot zagrnem pod skute Svetog Damjana...
U bokal bistre plemenke zapaae trunka tamjana...
Strahovi mladi umiru... Priu sam kraju priveo...
Joa onda kada sam i njih nad~iveo...
Obeo sam da u makar za beatiju...
Da u nai lepau, bolju i veatiju...
Nemeakinju... Gospodinu... Ni po emu tebi slinu...
Obeo sam srca teaka... Obeo sam... Al jebeaga...
I utom paae i zadnji sneg... Preko svih prvih snegova...
A perce anela je teg spram svih zemaljskih tegova...
Spreman je Onaj varati... Olovni kantar skovati...
Al danas viae ne bih trebo psovati...