Aco-Braco, derane moj traavi.
Ti i ja smo dr~ava u dr~avi.
Pukoae na vra~joj burzi Franjo Josif i Habzburzi.
Boljaevici cara skefali.
Otiao na doboa Kajzer ko poslednji aalabajzer.
Samo nama niata ne fali.
Aco-Braco, derane moj stasiti.
Kad si vatra svi te oe gasiti.
Vra
aju nam i zavide.
Al to valda tako ide?
Samo lepo mo~ea ru~iti.
Neg, ogrni jankel atofan.
`uate suknje ko celofan.
Zavist valja i zaslu~iti.
Malo mame, malo erke. Opajdare. Kaiperke.
Kibicuju i zagledaju.
`iparice. Gradske amizle.
Porumene ko ribizle.
Kad sa nama pripovedaju.
Ne bije nas d~abe glas.
Zadeni za aeair klas.
I mater vetru dok je nama nas.
Aco-Braco, derane moj srditi.
Da te grdim, to mi je ko sebe grditi.
Sluaaj, to il nemaa ili imaa, da te s vrata spazi primaa.
Guat je dati a ne stiskati.
Nije gazda kesa auplja ato budzaato novce skuplja.
Gazda je ko ume spiskati.
Aco-Braco, derane moj
estiti.
Bog nek gleda di e koga smestiti.
Od Boana do Opova sila hulja i lopova
Koji grabe ata odaberu.
Od Opova do Boana joa je dobrih Vojvoana
Da im s neba leba naberu.