`tagod noas da zapevam vuie na sevdalinku...
Usnuo sam
obanicu uplakanu u aljiviku...
Grom udari... Planu seno... Rasturi se stado njeno...
Zaplete se dim na uvojku... Re
e da se zove Bosna... udno ime za devojku?
Nekom Drina te
e desno... Nekom Drina lijevo te
e...
Sve da te
e u dubinu... Na dve pole svet da se
e...
Znam tajni gaz, moje lane... Most se pru~i gde ja stanem...
Sve da vuku me konji vrani... Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani...
Osta ovaj stari kompas u grudima... A po polju nikli zabrani...
Crne senke ato se gnezde u ljudima nadleu me kao gavrani...
Nekada sam putovao po mjesecu... Kroz vilajet pun hajdu
ije...
A sada me o
i ljudske plaae viae nego vu
ije...
Stoputa su prijatelji u molitvi pomenuti...
Dal e mi se radovati? Ili glavu okrenuti?
`ta slagati? `ta im kasti? Svet ne mo~ea pesmom spasti...
Njine brige me i noas brinu
Dok se spremam na put kui... Na put kui...U tuinu...
Svetom smo se rasipali ko erdani... Nosili nas nebom ilimi...
Da li su to stvarno bili bolji dani, ili smo to bolji bili mi?
Nekad smo se bratimili po pogledu... Slutei da isto sanjamo...
I bogu je prosto bilo krstimol' se ili klanjamo...