Lyrics:

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
Tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
Kako polako odlaze.

Viae ne prolazim ulicom Dositejevom
I nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta aest koraka du~inom tog sokaka
Nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad uvao,
Nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
Svemu smialjao broj.

Nisam te nikad atedeo
I nisam umeo stati ni ostati.
`ta e od mene postati,
Mali anele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
Dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baa udnog sveta ima,
Tako se lako raspla u.

Nisam te nikad uvao,
Nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
Svemu smialjao broj.

Nisam te nikad atedeo
I nisam umeo stati ni ostati.
`ta e od mene postati,
Mali anele moj?

Bila je no, jedna mrkla, kao ova ve eras, u ulici
Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...

Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni
Kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na
Karanfili i pevali "Ro~destvo tvoje" i joa neke druge
Pesme kojih se ne seam baa.

Bila je no i dugo sam stajao pod njenim prozorom
Ispred kue broj 7A. Tiaina je bila, samo koraci nekih
Nonih ptica i lepet krila nekih pravih nonih ptica.

Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te
Noi da je ujem kako diae, kako diae u snu...