Lyrics:

E, baa sam onomad razmialj'o od ega pravidu tambure, pa sam
Pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devia, birtaaa, zna li
Kogod, pa niko nije znao da mi ka~e. A onda mislim, na posletku,
Nije to baa tako zdravo ni va~no. Jer, evo, i ova moja tambura, i
Stara i bog zna kakva, i zvoni i zve i, a opet svira. Pa u probati
Sada na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam
`ta mi se jedared desilo kad sam iaao u Ioa na vaaar, a joa
Sam deran bio.

Krenem ti ja jedared u Ioa, bio tamo neki vaaar. Sad, jel'
Vaaar, jel' sajam, baa ne mogu ta no da se setim. Al' ata bilo da
Bilo, baba mi je dao neato novaca, ata sam ja onda mogao imati,
Jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se mom io ve po
Sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u Ioa i kupi
Kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' ~drepca, jel'
Pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E baa tako mi je rekao.
Baba nikad nije mlogo baa voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o,
Otkad sam odrastao.
I tako sam kren'o, pa sam hteo nekom pre icom, preko polja. Nisam
Se setio onog ato ka~u: preko pre e - naokolo bli~e. Ono bilo
Letno doba, ato bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living
Is easy, tu negde preobra~enije, mo~' biti tako, devetnaesti,
Dvadeseti avgust mesec. Sunce odsko ilo, podne, a od tog druma ni
Traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam
Zalutao. A gladan i ~edan i umoran. Joa mi je mati kazla: "Ponesi
`tagod za jauznu". "Ta", reko, "mani mati, naopako, ata u nosit,
Tu za dva sata, asom u ja". Al', vraga, baa mi je falilo.

I vidim, neki salaa se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili
Kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al',
Reko', 'ajd da svratim, sad ato, ata me koata? Valjda e mi dati
Par e 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak aau
Vode, a nad'o sam se i kakav tanak apricer, ato Maari ka~u
"Hozsu lepes", a to na maarskom zna i "duga ak korak".

I kad sam doaao na taj salaa, prvo ato sam video, na astalu
Cipovka 'leba bela, vidilo se da je friaak, onako, rea malko. A
Po avliji svuda tr idu pilii, brojleri oni ato se zovu. Lepo i
Dan - danas vidim kako onako po po'ovani se muvaju levo - desno.
Odakrinita vrata od puanice. A tu... E, divota jedna! Odma'
Ogladnim kad se toga setim. `unke, slanine, a znaa koje slanine?
One 'nako ato ima red slanine pa red aunke, pa red slanine pa red
`unke, pa tako jedno pe', aes' puta, ti redovi. Pa ondak, ondak
D~igernja e, pa avargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure
Puno varaka i dro~dina. `to bi kaz'li Japanci, ikebana, prava
Ikebana. Niata mene to nije, ato bi kaz'o, onako, taklo, iako sam
Bio gladan k'o vrag. E, ve neka plava snaaa ato se muvala levo -
Desno po avliji i 'ranila ve pomenute, one - pilie...

Da sam tada im'o kuu i njivu,
Pe', aes' svinja i bar jednu kravu,
I avliju, u njoj jabuku il' aljivu
Uz'o bih tu snaau plavu.

Pitam: "Jel', 'di su ti baba i mati?"
Ona re e mi ovako:
"Baba do utorka nee da se vrati,
A s materom emo lako!"

Pa, da te ne sla'em, za jedno frtalj sata, u vr' glave...

Ljubio sam snaau na salaau, strasno,
Beae mirisna k'o majska ru~a.
Rekla mi je kona no, al' suviae kasno,
Kako ima brkatog mu~a.

Tek tad videh iza plasta sena
S nekim vilama mu~a njena.
On mi re e: "Jel' ti, vandrokaau,
Puaaj o'ma moju snaau!"

A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...

Ljubio sam snaau na salaau, strasno,
Beae mirisna k'o majska ru~a.
Rekla mi je kona no, al' suviae kasno,
Kako ima brkatog mu~a.

Kad ve ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad tako pametni pa
Prevrn'te plo u, jer sa druge strane ima joa, ata je posle bilo.

Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave.
Eto, baa onomad sam itao, ta Kohotekova kometla, i sve te zvezde
Sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na udan na in
Nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova nestalo tamo da
Se ja ve malko brinem i za Slavonski Brod da mu se ata ne desi.
Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa
Kinezi u kosmosu, pa Bogievi u Ko... Pa svi u kosmosu. udo
Jedno!

A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika
I to, ata se sve deaava, jer, ja ata god sam zamialj'o, ata god
Sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se baa ostvarilo. Eto,
Onomad mi baa umro tetak, iz Gospoinaca, i ostavio mi dvanaest
Jutara zemlje, ritske, znaa kakve? Ka~u navodnjavaj, ne znam,
ubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi... Ma kakvi, znaa kakva je ovo
Zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi neato niklo. Ja ti ka~em
- tu bi mog'o sejati i kikiriki, i arti okle, ondak ono, ono drvo
`to crnci pravidu lebac od njega. I, udo jedno, pa sve bi tu
Izraslo. Takva zemlja.

A u selu - dve kue. Jedna baa, baa na glavnom sokaku. Da ti ne
Ka~em ni kako se zove sokak, ni koji je broj od kue, al' kad
Dodjea, odma' ea videti. Odma', odma' se to vidi. Eej, aest
Pend~era sas ulice, od toga etiri kibicfensteri, pa onako, kad
Metnem muakatle, a zimi kad nema nikakvog drugog cvea, ondak one
Zimske ru~e, sitne, one ~ute, ato lepo onako miriau, pa divota da
Ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju, ato je lepo, ju, ato
Je divno!", i joa svaata govore. Kako i ne bi. Druga kua mi tu,
elo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo ato
Je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba ~ivi i mati.

A salaa, e, pitaa kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je.
I ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra, ak iz
Segedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se onesvestio.
Eto. Ne mo~e to odjedared. Al' evo, da uzmea konja ujutru, al'
Dobrog konja, pa uzjaaea pa jaaea, i, jaaea i jaaea, do uve e,
Znaa, i uve e i tebi i konju dosta, i mislite, "'di smo i krenuli
Da jaaemo?" - a joa ste na mom salaau. Eto, tol'ki je.

U atali - aest konja. etir' ova, sto ih pre~em, sad, jel' u
Taljige jel' kad orem, ili tako atagoD. A dva bela, ona paradoaa,
Samo kad je, kad su neki sve ari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog
Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s praporcima, pa - divota
Jedna.

Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Znaa
Kakve su? K'o iz opateke da su izaale. Da stanea pa da gledaa, da
Ka~ea: "E, ove sigurno nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije,
Nose obi no mleko k'o i naae krave, samo ato su takve iste, k'o
Sa okolade, sa onih slika, mle ne okolade i tako, divota jedna.

Svinja imam dvajes' pet komada jorkair i dvajes' pet komada, sad,
Jel', berkair il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od
Ta dva imena. Pa imam neato i manguLica, imam i prasica.
}ivine? Tol'ko ~ivine nisi vid'o. Da naranim polak Afrike. Znaa ata
Je: uraka i moraka i pataka i gusaka, jesam joa atagod zaboravio
- svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da
Izbrojim kol'ko imam pa mi isko io osigura , ne moa'! Al' vidi
Ovako, na primer: nekad se probudim, pogledam kroz pend~er, pa
Reko': "Ju, sneg pao!", znaa, beli se salaa. Pa ondak mislim, pa
Ne mo~e biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono - jaja
Po salaau! I ne mo~ea skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa
Ne mo~e, dok skupim, opet polak mukovi.

Imam neato i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pri am,
Kol'ko imam i gdi ih dr~im.

Samo, znaa, da ti ka~em o'ma', slabo meni vajda od svega toga ato
Sam ti nabrojao. Znaa, kad tako nekad uleto, kad opali kakva
Omorina, a ja se premeem levo - desno po onoj dunji, pa ne mogu
Da zaspim, znaa, pa onda izaem na kong, pa sednem na basamke,
Pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga
Ima - ne mo~ea to ni izbrojati, udo jedno!" Da!

E, via, ondak se s mlogo tuge setim...

Ljubio sam snaau na salaau, strasno,
Beae mirisna k'o majska ru~a.
Rekla mi je kona no, al' suviae kasno,
Za tog njenog brkatog mu~a.

Ljubio sam snaau na salaau, strasno,
Beae mirisna k'o majska ru~a.
Rekla mi je kona no, al' suviae kasno,
Za tog njenog brkatog...

(Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je
Doaao i sve... A sad, ata bilo da bilo...)

... mu~a.