Lyrics:
Крајем седамдесетих двадесетог векабило је у мени нешто од човекаја сам давно мртав још од оног дананас троје у соби и моја сахранаИ увек свечано обећама знам да лажем у себида ћу престати да се сећамово је последња песма о тебиУјед за душу у грлу кнедлаједном заувек бачен са седлаизгледа да сам узалуд старионишта од снова нисам оствариоЖивим због других мени је свеједнопосле тебе потоп ништа није вредноподмукло заболи као кварни зубиистина је да се само једном љуби