Lyrics:

Welcome to Srbij0, gde murij0 ubij0,
gde nem0 pr0vde ni z0 lek i s0mo Bog je sudij0.
Gde sve im0 svoju cenu, 0l nem0 niat0 u poatenju,
umesto d0 se igr0ju  klinci se igl0ju u venu.
Gde uzori su lopovi, dileri, pev0 ice,
klinke ne por0stu, 0 ve su post0le jeb0 ice.
Dok mle ni joa se klim0ju, n0 mobilni se snim0ju,
ort0cim0 iz akole u WC-u k0ko aipuju.
Posle se pit0te z0ato nem0mo decu,
0 j0 pit0m Bog0 d0 li p0mti n0au 0dresu.
Ceo ~ivot n0 ekiu, slua0m istu pesmu,
33 godine k0d se okrenem, gde su?
Neki k0~u meni: S0 ek0j joa m0lo p0 d0 krene,
promene su proces z0 koje potrebno je vreme,
idi kui piai rime, ne r0zumea ti te teme,
pusti d0 n0s vode, p0metniji od tebe.
A j0 im k0~em: Izd0jnici p0lite od mene,
slua0jte dobro s0d0 ovo s0opatenje,
oformili smo fr0kcije, ekipe su spremne,
k0o B0der M0jnhof im0 sve d0 v0s sjebem.
Sprem0n k0o H0m0s repetir0m k0l0a,
ko Novemb0r j0 te vreb0m dok ne post0nea moj t0l0c.
K0o Apis, Crn0 ruk0, z0 prevr0te s0m zn0l0c,
ko Beogr0dski sindik0t dr~im vrsto pr0v0c.

Ref.
Ovo je pit0nje ~ivot0 i smrti,
i ove reke krvi pustili ste prvi.
S0ter0n u oa0k j0 nem0m izbor drugi,
svest0n s0m d0 gubim, 0li bie v0aih ~rtvi.

Ovo je pit0nje ~ivot0 i smrti,
i ove reke krvi pustili ste prvi.
Odgovor je teror ne bi li me uli,
pre~iveti neu, 0li bie v0aih ~rtvi.
Sve ste n0m uzeli i 0st i dostoj0nstvo,
p0 at0 nije j0sno k0d0 sutr0 neko s m0skom,
do zub0 u oru~ju, neki o 0jnik u gr0dskom,
d0 uje se gl0sno, digne sve u v0zduh.
G0zite po n0m0, g0zite i mrtve,
ne gled0te n0z0d, s0mo p0re d0 se vrte.
Dok ugledni gr00ni seku kil0 gudre,
r0dnici u sudnici seku sebi prste.
Nek0d je zn0 ilo k0d neko im0 akolu,
s0d hilj0de t0kvih visi n0 birou,
gled0ju u aolju k0d e alj0ku d0 z0bodu,
dok vi gled0te u ponude d0 z0bodete bolju.
R0sprod0jete dr~0vu, aibic0rite lovu,
puat0te stoku d0 jedni druge kolju,
ne prlj0te ruke, to nije z0 gospodu,
ubij0te Srbiju bez otisk0 n0 piatolju.
Dok vi okreete gl0vu od muke i bede,
dr~ite medije koji mogu sve d0 srede,
n0rod atr0jkuje gl0u, jer nem0 at0 d0 jede,
pre e umreti gl0sno, nego tiho d0 izblede.
Od metro0 u Tokiju, do voz0 u Bomb0ju,
po sv0ku cenu d0 z0 n0au borbu zn0ju,
~ivot je jeftin k0d0 izbor ti ne d0ju,
z0to n0pl0tiemo ko~u d0 poruke tr0ju!

Ref.

Opet je z0sr0l0 b0nd0, vi i v0a0 str0hovl0d0,
opet je zn0k Sindik0t0 n0 nebu izn0d gr0d0.
Stolic0 n0 vr0t0, z0gl0vljen0 kv0k0,
preko ust0 tr0k0, d0 te pit0m neato s0d0:
Je l ovo n0pred0k vrste, novo deljenje pr0vde,
jedni gube, drugi gr0be, j0 i jedu sl0be?
Gled0m b0r0be ove n0ae k0ko igr0ju n0 k0rte,
teroriz0m, virus, kriz0, pl0ae d0 z0t0ak0ju sr0nje.
U f0cu n0m se smeju, lo~e ko dileju.
Reaenje ili greak0? Nem0m viae ni dilemu.
Jutros izljubio s0m ~enu, u akolu odveo s0m decu,
d0 ~ive u boljem sistemu, j0 u d0 umrem z0 ideju.
Od m0lih nogu s0m u oaku, od zid0 d0lje ne mogu,
u ~ivotu ko u rovu, n0 ulicu izneo s0m borbu.
U skupatinskom holu dr~im zolju i bombu,
od0jte poslednju poatu diskretnom heroju.
Znoj k0plje po p0piru, poslednju piaem ~elju,
Ost0jte mi zdr0vi, verni n0aem htenju.
I k0d umrem z0 istinu, ispunite moju volju,
poljubite z0 mene neku Srbiju bolju!

Ref.