Osvanuo je dan predodreen za poraz Pa~ljivo isplaniran pod perom sudbine. Ve dugo nema starog da me uštine za obraz I da ka~e 'glavu gore, bie bolje, sine' Povuko sam dim uz još jedno 'šta se mo~e' I pomislio 'Bo~e, kakav divan dan' Uz kiseo osmeh sanjao sam leto, Po prozorima slikao je januar Stari se hrast zakleo u kišu Da ništa sli
no tome nije video: Neko je ukrao san, ugasio dan A ja sam sedeo pod njim I pevao. Izmeu neba I tla nemo se rodila duga, Valjda uplašena portretom pobednika Gorak ukus pod jezikom se zove tuga A ja pevam još ja
e, pevam u inat