Spalio je juli seno
A Tisa nezapameno opala
I otkrila sprud kraj alepa
Ko stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio laar
Polu Rumun, polu Maar, besni ker
Prema meni nikad zao
Nekako je znao da mu volim ker
Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla stidljivo,
Plavim koncem na gaice i pod karner spavaice
Jedva vidljivo
Skrila
amac mlada trska
Koju mo~ea sa dva prsta poviti
Molila se Bogu Suae
Da ato du~e ne da im otploviti
Tu no je Tisa nadoala
A na njoj noanja raskoana
Samo sandalice, prsten
i
I u kosi ven
i od ivanjskog cvea
Pa ipak, nije nesrea ato me se ona ne sea
Ma kakvi, nesrea je ato se ja nje seam
Nastavila voda rasti
Nije htela naglas kasti, a znala je
Drugo jutro sve po starom
Al' nikad da slae garov zalaje
Zaklela me da je
ekam
Da e me se cela veka seati
Na promaji ~ar malakae...
Ima l' ista lakae neg' obeati?
No kad je Tisa nadoala...
Na njoj noanja raskoana
Samo sandalice, prsten
i
I u kosi ven
i od ivanjskog cvea
Nije nesrea ato me se ona ne sea
Ma kakvi, nesrea je ato se ja nje seam