Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za to
ak braljan ne hvata...
Zalud izgu~vana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledeem bregu...
Okopnie moj otisak na tvom jastuku...
Kao 'jezuaka' u snegu...
Razbiu gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja te
em... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
Da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baa ne umem novce brojati...
I da je Niata sve ato nudim...
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Broai ato se teako pribada...
Da me mo~e oduvati najbla~i Nemirac...
Da u u po re
i stati...
Da se neu osvrtati...
Nikada...
Reaa po vitrini
Fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez ~iga...
Pazi... To je bajka ato ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?
Ne, mila...
Tek u jesen otkriju se boje kroaanja...
Sve su sli
ne u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
emu suze lepa ~eno?
Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je aeair aatra pomi
na...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obi
na...
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me mo~e oduvati najbla~i Nemirac...
Da u u po re
i stati...
Da se neu osvrtati...
Nikada...